Razvitak sociološke misli
Vrsta: Maturski | Broj strana: 22

САДРЖАЈ
1. Општа обележја развитка социолошке мисли
Стр. 4
2. . Древна робовласничка социолошка мисао
Стр. 6
3. . Социолошка мисао феудалног доба
Стр. 14
4. Социолошка мисао у новом веку до настанка социологије
Стр. 19
1. Општа обележја развитка социолошке мисли
У анализи главних токова социолошке мисли која је претходила настанку социологије као самосталне науке определили смо се за комбиновани темпорално-садржински приступ. Временски оквир таквом приступу чини период од настанка првих цивилизација на старом Истоку и траје до прве половине XIX века када се богато наслеће социолошке мисли трансформише у нови квалитет - настанак социолошке науке. У корпусу друштвених наука ниче предметно и методолошки јасно дефинисана наука социологија, а са њом и бројне теорије, школе и правци.
У разматрању токова социолошке мисли. поред анализе специфичних црта епохе и стваралаштва појединих мислилаца. уважена су и нека битна обележја која омогућавају реалније сагледавање и разумевање читаве"предисторије" социологије. Истовремено то су и полазишта релевантна за уочавање тенденција и развоја класичне и савремене социологије. Генерално, у таква општа обележја социолошке мисли могу се набројати: друштвено-економска условљеност, мултинаучна условљеност и повезаност, социјално-класна условљеност у релативном смислу, мања или већа теоријско-методолошка хетерогеност, социјално-практична усмереност.
Друштвено-економска условљеност социолошке мисли по-казује одређену повезаност насталих .људских представа о друштву са стварним економским, социјално-политичким и духовним обележјима одређене епохе. Општа економска, политичка и духовна обележја епохе утичу на карактер и главне елементе социолошке мисли појединих мислилаца. Тако, на пример, чак и такав генијалан ум какав је био Аристотел, није могао да у анализи односа размене и вредности робе превазиђе друштвено-економске прилике робовласничке епохе. Релативна неразвијеност економског живота и степен развоја науке онемогућили су Аристотелов ум да до краја разоткрије односе размене робе као односе размене вредности иза које стоји уложени људски рад потребан за производњу те робе. Социолошка мисао има и обележје мултинаучне условљености и повезаности, јер се појављује у оквирима филозофске мисли и науке, али и у економским, политичким, историјским, правним и другим разматрањима различитих питања социјално-научног карактера. Мисао о друштву не настаје изоловано и независно од општих усмерења људског духа да разуме и објасни специфичност друштвених појава. У том смислу, та се мисао од фрагментарних и неразвијених облика развија и систематизује у сложеније социолошке системе (са настанком социологије као самосталне науке). На обележја социолошке мисли значајан утицај имају и социјално-класни моменти, пре свега социјално-класна припадност мислилаца, али и њихова теоријска и методолошка усмереност. Основни погледи на свет и друштвени живот, у одређеној мери, детерминисани су и социјалним положајем мислилаца, као и системом породичног и школског васпитања и образовања.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]